Kad je upisivao Pravni fakultet, BID menadžer mu nije bio ni na kraj pameti. Nakon osam godina iskustva na toj poziciji koja, osim što komplikovano zvuči, ni u praksi nije ništa jednostavnija, Dario Ćulibrk, BID menadžer u kompaniji Prointer ITSS, siguran je da je napravio pravi izbor.
Biti BID menadžer zapravo znači da u malom prstu imate sve poslove u vezi sa upravljanjem ponudama i pripremom dokumentacije, a to je, priznaje Dario, prilično zahtjevan posao.
„Bilo koja ponuda koja izlazi iz kompanije ide kroz naš sektor. To, između ostalog, znači da u svakom trenutku morate biti precizni i pedantni i spremni da ispoštujete rokove. Pozicija je izuzetno odgovorna, jer i najmanja greška može dovesti do neuspjeha, a na kraju i do toga da kompletan projekat propadne“, objašnjava Dario.
Smješka se na pitanje kako svakodnevno postići i održati toliku koncentraciju i kaže da je sve stvar prakse, ali i želje da posao bude odrađen najbolje što se može.
„Naučite da svakog dana budete maksimalno koncentrisani, mada moram priznati da to umije da bude stresno i da prilično potroši čovjeka. Ipak, zasad se snalazim“, kaže Dario koji je karijeru počeo u firmi koja se bavila prodajom lijekova i medicinskih sredstava.
Tamo je, prisjeća se, dobrim dijelom ispekao zanat, a onda je poželio novi izazov.
„Tražio sam neku promjenu i Prointer mi se ukazao kao prilika za sticanje novog iskustva i novih znanja. Ono što mi je važno je i dobra ekipa, jer je posao koji radim uglavnom timski. Sve u svemu, napravio sam dobar izbor, jer ova kompanija zaista pruža mogućnost za usavršavanje i učenje“, kaže Dario koji je osim svojih pravnih nauka uspio da se izbori i sa farmacijom i sa informacionim tehnologijama.
Za kraj, ipak otkriva da u posljednje dvije godine ima i jedan „tajni“ recept za savladavanje stresa i svakodnevnih, poslovnih izazova. Balans je našao na svom imanju nadomak Banjaluke, baveći se voćem i ukrasnim biljem.
„S obzirom na posao i silnu papirologiju, fizički rad se nametnuo kao alternativa i način da se čovjek opusti. Zato vikendom bježim u prirodu koja je, zaista, netaknuta. Blizu mi je i kanjon Vrbasa, a osim voćnjaka i ukrasnih biljaka u planu je i vikendica“, kaže Dario i priznaje da je posebno zadovoljstvo kad čovjek vidi nešto što je plod i rezultat njegovog rada.
Priznaje i da je tako nešto odavno planirao, ali je trebalo sačekati da se sve posloži. I, eto, jeste.
(manager.ba)