On meni ”Pomoz Bog”, a ja njemu ”Vozdra”…
I odbacismo hereze i mantije, zauzesmo mjesto ispod pitomih maslina,on uz pomoć crkvenog vina,ja sa vodom iz bunara.
I dok nam se vene krvlju natapaše, uživasmo u spoznaji da obojica imamo krv crvenu. Pod jezikom slatkastu,pod prstima ljepljivu.
Pomolismo se…
On njemu,ja nebu…On dobi utjehu, ja kap kiše na usnama a obojica se u isti tren nasmijasmo…
On meni ”Hvaljen Isus”, a ja njemu ”Vozdra”…
On satkan od svoje savršenosti, ja utkan u svoje nespokoje.
Popismo samo svoje snove i želje.On sa buteljom nevinosti, ja sa buteljom duše.I dok se zjenicama trudismo da se ne prepoznamo, kroz drhtaj srca spoznasmo iste suze u očima.Na jeziku malo slankaste, pod prstima malo prljave.
Pomolismo se…
On njemu, ja beskraju snova…On dobi utjehu, ja nova prostranstva koja trebam naći a obojica se u isti tren nasmijasmo…
On meni ”Selam alejkum”, a ja njemu ”Vozdra”…
On spokojan u svojoj predanosti, ja živ zbog svoga nespokoja.
Popismo samo naša stremljenja i pute.On sa bokalom soka od latica ruža, ja sa duplom lozom i kiselom.I dok na rukama i prstima tražismo razlike,kroz rukovanje sastavismo linije života i smrti, rođenja i nestajanja.U dodirima tako nesavršene,u pogledima tako mistične.
Pomolismo se…
On njemu, ja svakom sljedećem danu…On dobi utjehu, ja dobih još jednu šansu za buđenje a obojica se u isti tren nasmijasmo..
Piše: Mario Vranješ
