Foto: Shutterstock
Mladi ljudi koji žele da brinu o našoj ugroženoj prirodi i, što je još važnije, da se toj misiji posvete i profesionalno biraju struku budućnosti – šumarstvo, jer su svesni značaja koji priroda ima za nas i žele da doprinesu da ona bude što zdravija i zelenija. Razlog je jak – da sačuvamo okruženje, prirodna bogatstva, šume, generacijama koje će nas naslediti.
Budućnost u zaštiti prirode
Profesor Mirjana Šijačić Nikolić, prodekan za naučno-istraživački rad i međunarodnu saradnju na Šumarskom fakultetu, odmah na početku razgovora za Kurir pojašnjava zašto je ovo profesija budućnosti.
– Često me prijatelji pitaju šta je struka budućnosti. Ako gledamo iz ovog, sadašnjeg trenutka, jasno je da je struka budućnosti IT sektor, to je nešto što i naša deca prepoznaju i najčešće upisuju te fakultete. Ali moje pitanje je gde je priroda u svemu tome, a drugo moje pitanje je gde su deca u svemu tome? Koliko ih danas pitamo čime bi želeli da se bave? Danas i deca i roditelji idu za profesijama koje će im doneti materijalnu dobit i finansijsku stabilnost. A da li će im doneti sreću i zadovoljstvo, to se najčešće i ne postavlja kao pitanje. Sugerisala bih da je profesija budućnosti sigurno i zaštita prirode i sve ono što je u vezi s prirodom, a šumarstvo sa svim pratećim strukama je sigurno budućnost, jer mi ovu planetu treba da zaštitimo i sačuvamo i da je ostavimo našoj deci. Ako to ne uradimo, onda naša misija ni kao roditelja, ni kao profesora nije ispunjena – uverena je naša sagovornica.
Foto: Shutterstock
Ona dodaje da je sve što nam se dešava u kontekstu klimatskih primena dobra opomena da moramo da počnemo da se ponašamo drugačije, te da nas priroda opominje na različite načine, ali i da se ljudi sve više ekološki osvešćuju.
Šume i za buduće naraštaje
I profesor Ivan Macan, magistar za zaštitu i unapređenje životne sredine i zamenik direktora Srednje šumarske škole u Kraljevu, kaže za Kurir da građani, ali i budući đaci danas više nego ranije razmišljaju o zaštiti životne sredine.
– Šuma je zeleno zlato. Jovan Jovanović Zmaj je napisao: „Gde god nađeš zgodno mesto, ti drvo posadi.“ To bi bila i moja poruka mladima. Oni danas imaju razvijenu ekološku svest i shvataju da nemamo drugu planetu do planete Zemlje i mi moramo ove resurse da sačuvamo, kako za nas, tako i za generacije koje dolaze. Zato nam je cilj da mlade ljude koji imaju ljubav prema prirodi i razvijenu ekološku svest usmerimo da dođu kod nas, gde će sticati nova znanja i veštine iz ovih krucijalnih stvari vezanih za šumu, i to u učionicama pod vedrim nebom. Zato je i potekla inicijativa, koju je u međuvremenu stopirala epidemija koronavirusa, da Šumarska škola u Kraljevu i Šumarski fakultet organizuju novi obrazovni profil, čiji je radni naziv rukovodilac šumskom mehanizacijom – navodi profesor Macan.
Foto: Shutterstock
On ističe da, kad god odu u osnovne škole da prezentuju koja znanja sve mogu da steknu ukoliko odluče da upišu Srednju šumarsku školu, primete da je zainteresovanost đaka za prirodu i šumu velika.
– Kod nas dolaze đaci sa određenim predznanjima, oni kojima su deda ili otac bili šumari, ali i oni koji vole prirodu, a nisu prethodno bili upućeni na prirodu. To su deca kod kojih se lako pobuđuje interesovanje kao ljubitelja prirode. Za njih je, na primer, fascinantno takozvano drvo ljubavi na Goču, koje predstavlja isprepletanu bukvu i jelu. Kada oni shvate da taj dragoceni prirodni resurs treba da ostane za buduće naraštaje, onda shvate da su izabrali pravo zanimanje i pravi put. Imaju nove vidike i predznanja koja nadograđuju uspešno – ističe on.
Zanimljivo je, dodaje on, da u osnovnim školama obavezno zasade drvo koje nazovu drvo generacije i koje predstavlja drvo budućnosti.
Vek Šumarskog fakulteta
Profesorka Šijačić Nikolić navodi da Šumarski fakultet ove godine slavi 100 godina od osnivanja zajedno sa Odsekom za šumarstvo.
– Ovo je značajan jubilej za Šumarski fakultet i njegov najstariji odsek – Odsek za šumarstvo, pored još tri odseka koja postoje na ovom fakultetu. Veoma smo ponosni na vreme koje je iza nas i smatramo da je u budućnosti neophodno da Šumarski fakultet menjamo i usmeravamo ka onome što je sada trend, a to je i zaštita prirode. Ljudi često imaju pogrešnu percepciju da je šumarstvo samo puka seča i iskorišćavanje šuma, što nije tako. Pored iskorišćavanja, mi se bavimo gajenjem, negom šuma, njihovom zaštitom i podizanjem novih šuma, i u sklopu tih aktivnosti bavimo se zaštitom prirode – kaže profesorka i dodaje da „šumarstvo kao struka mora da pretrpi izvesne promene“.
Foto: Shutterstock
– U tom kontekstu napravili smo strategiju razvoja Odseka za šumarstvo i došli do opšteg konsenzusa da on treba da promeni svoj naziv u Odsek za šumarstvo i zaštitu prirode. Time sve više stavljamo akcenat na ekološku, zaštitnu komponentu šumarstva – ukazuje ona.
KAKO STVORITI OSVEŠĆEN KOLEKTIV?
Kompanija dm: Čovek u centru poslovanja
Foto: Shutterstock
FOTO: SHUTTERSTOCK
Kompanija dm drogerie markt kroz svoje poslovanje kontinuirano potvrđuje komplementarnost dobrobiti čoveka i dobrobiti okruženja kao prioritetnih poslovnih ciljeva. S jedne strane glavna vodilja kompanije dm je da je čovek uvek u centru poslovanja, dok se s druge strane kompanija i njeni zaposleni aktivno angažuju na društveno odgovornim projektima.
– Pored profesija koje direktno doprinose očuvanju životne sredine, mi u kompaniji dm razmišljamo o širem konceptu profesije budućnosti, svesni da se razvoj društvene svesti dešava istovremeno na nivou kompanije i zaposlenog, i da su ta dva procesa u sprezi. Naši zaposleni od nas čine društveno odgovornu kompaniju, dok im mi dajemo konkretne prilike za angažovanje. Oni to prepoznaju i sa oduševljenjem prihvataju, te i ove godine imamo izuzetno interesovanje za angažovanje na projektu „Zasadi drvo“, a mi ćemo ih dodatno ohrabriti dajući im na raspolaganje slobodan dan za učešće u akciji. Svaka profesija ima potencijal da bude profesija budućnosti, samo je bitno da kompanije to prepoznaju i osveste – poručuju iz kompanije dm drogerie markt, jednog od glavnih partnera u okviru projekta „Zasadi drvo“.
(nationalgeographic.rs)
