“Da li vi smatrate da bih ja Aleksandar Stojković, borac prve kategorije, i ratni vojni invalid trebao imati zabranu da učetvujem na bilo kojem festivalu u Federaciji zato što sam bio pripadnik vojske Republike Srpske od prvog do zadnjeg dana i izgubio najbolje prijatelje, rodni kraj i najljepšu mladost. Da ja nekome trebam da se pravdam zašto smo mi pozvali svoje kolege da odigraju predstavu i to trideset godina nakon rata. Dvije Vlade Republike Srpske i Federacije BiH neki dan su sjedile zajedno i sastančili, njih niko ništa nije pitao, možda među njima ima neki zlatni ljiljan tu. Možda ima neki koji je mene ranio 92, pa šta. Osam godina nakon rata Njemačka i Francuska potpisali su prvi sporazum o saradnji i dan danas te zemlje sarađuju, a milione su ljudi jedni drugima ubili. Je li treba da živim u tome svijetu? Je li treba ja mom Marku da kažem nemoj slučajno da pređeš u Sanski Most, svom prađedu, mom đedu Jovanu na grob. Svoje kolege saborce iz svoh udruženja pozivam da dođu kod mene, da sjednu sa mnom i da ne slušaju razne senzacionalističke natpise. Neka dođu i neka me pitaju, sve ću im reći, od njih ja ništa ne krijem, naša krv je ista”, odgovorio je Stojković danas na pitanje koje je uputio novinar RTRS-a.
Pres konferenciji u Narodnom pozorištu RS je održana zbog raznih informacija koje su plasirane u javnost u proteklih nekoliko dana o gostovanju Sarajevskog ratnog teatra SARTR na Teatar festu i skidanju zastave za zgrade Narodnog pozorišta RS.
Preuzeto sa: 6uka.com
„Ova objava je nastala u okviru Bosnia and Herzegovina Resilience Initiative (BHRI) projektom, koji sprovodi Međunarodna organizacija za migracije (IOM), uz finansijsku podršku Austrijske razvojne saradnje.“
